Vreme je
za slavlje!
Kako je brzo došao godini kraj, kao da je juče bilo leto, a sad dok trepneš, sve oko nas dobija taj zlatni, svečani sjaj.
Zablistaju umorne sive bandere, izlozi svetle ko da su iz raja, treperi divno i terasa one komšinice iz kraja. Na sve
strane svetlucaju zvezde, šarene, bele, žute i roze, nekome u srcu, a nekome se u očima ugnjezde. Sabiramo utiske
ko da su recke, bilo je ovo, bilo onako, ovo prećuti, ono zaboravi, za ovo ne pitaj, a za nešto su bogami bile i pecke.
Ali, na kraju toga računa, kad se podvuče pod godinu crta, bilo je svega, ma puna srca, jednom se živi, udahni
duboko i svakom se danu iskreno divi. Žulja nas tako globalna kriza, brine nas svakoga dana neka nova daleka tema,
a još je teža ako je gledamo izbliza. Muči nas gužva i kad je špic i taj saobraćaj, mislimo danu nikada neće doći kraj.
Kad je sunce, eh da je kiša, kad je kiša, kad će da stane. Košava duva ili vetar sjuga, kad će ta zima, a kad dođe,
kako li je samo duga.
Ipak, je ovo ona doba godine kad su svakome od nas probudi dete, pa želimo svega, srce nam igra, sve nam je
lepo, želje nam na sve strane lete. Spremamo kuće, malo i sebe, ukusnu hranu i divna pića. Pišemo pisma, čestitke,
želje, pakujemo poklone i ljubavi tajne. Praznik je vreme za našu dušu, da odmorimo od jurnjave i zastanemo bar
na tren. Da zamislimo da je svet stao, a ne da jurca, da je zanesen i zaljubljen, da imamo vremena jedni za druge,
da se igramo, pevamo, plešemo, crtamo duge. Eh, da nam je takva i zima, onako bela, puna lepog snega, kao sa
razglednice da nam je klima.
I, dok se jedna za drugom nižu želje, dok se ukusna trpeza sprema, dok su nam čaše pune snova, idemo dalje, bila
je dobra, ali biće još bolja godina Nova!
Jesenji magazin
3
