PIVO: VERNI
PRATILAC
LJUDSKE
CIVILIZACIJE
Američki humorista i pisac, dobitnik
Pulicereove nagrade, Dejv Beri,
govorio je i pisao o pivu: „Bez
pogovora, najveći izum čovečanstva
je pivo. Siguran sam da je i točak
dobar izum, ali točak ne ide ni
upola dobro uz picu kao pivo." Mi
možemo samo da se složimo sa
tim. Pivo je jedno od najstarijih,
najomiljenijih i najrasprostranjenijih
pića na svetu. Istorijski gledano,
pivo je bilo i osvežavajuće piće i
ritualni napitak, ali i hrana i lek.
Prva piva proizvodlili su Sumeri
i Mesopotamci, i ta piva danas
nazivamo ,,hlebasta piva". Polu
pečen hleb je potapan u vodu
i ostavljan da fermentiše, a ova
smeša bi se začinjavala medom i
raznim biljkama.
Ove drevne civilizacije nasledili su Egipćani, koji su
poboljšali recepturu piva koristeći različite žitarice.
Nakon drevnih Egipćana na red su došli Rimljani.
Rimljani nisu direktno doprineli proizvodnji piva, ali
su raširili pivo po celoj Evropi. Kada su Germanska
plemena, uz pomoć Rimljana, otkrila pivo bili su prosto
oduševljeni. Germani su usavršili recepturu i izbacili
polu pečeni hleb iz procesa proizvodnje. Otkrili su kako
da proizvedu pivo od sušenih žitarica. Nakon ovoga,
receptura se menjala, ali je suština ostala ista. Voda,
hmelj, žitarice i kvasac su i danas osnovni sastojci
svakog piva. Pivo je jedinstveno piće na svetu koje u
svom sastavu ima hmelj. Ova višegodišnja biljka sadrži
gorke materije od kojih su najpoznatije tzv. alfa -
kiseline, a sadrži i veliki broj aromatičnih materija. Ove,
kao i aromatične materije iz slada i kvasca, čine pivo
različitim od svih poznatih napitaka na svetu.
