Uskršnji običaji
radost za najmlađe
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, dan Hristovog vaskrsnuća, a u hrišćanskom
svetu se mnogi običaji vezuju upravo za ovaj dan. Vuk Karadžić, u svom
"Rječniku", kao glavni naziv ovog praznika navodi Vaskrsenije, ali pominje i druge
nazive - Vaskrsenje, Uskrs, Vazam, Veligdan.
Farbanje vaskršnjih jaja jedan je od najlepših i najradosnijih srpskih običaja.
Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, jaja farba na Veliki petak. Prvo obojeno
jaje čuva se do idućeg Vaskrsa i to je tzv. "čuvarkuća".
Simbolika farbanje jaja vrši se
u spomen na događaj kada
je sveta Marija Magdalena
Mironosica putovala u Rim
da propoveda Jevanđelje i
posetila cara Tiberija. Tada
mu je, u znak pažnje, kao
novogodišnji poklon, predala
crveno jaje i pozdravila ga
rečima: "Hristos Vaskrse".
Crvena boja simboliše
Spasiteljevu, nevino prolivenu
krv na Golgoti, ali je crvena
boja istovremeno i boja
vaskrsenja.
Činija sa ofarbanim jajima
obično stoji na stolu. Domaćin
prvi uzima jedno jaje, a za
njim svi ukućani. Tad počinje
veselje, ali i takmičenje. To
predstavlja veliku radost za
decu. Na Vaskrs se prvo jede
kuvano vaskršnje jaje, a tek
onda ostalo. Tog dana, ako
gost dođe u kuću, prvo mu se
poklanja farbano jaje.
Za Uskrs valja ustati rano
ujutru, a ne otići na spavanje
pre ponoći. Ukoliko bi se
Kada svane dan Vaskrsenja Hristovog, sa svih
tornjeva pravoslavnih hramova, dugo zvone sva
zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin
sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju
službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja
rečima: "Hristos Vaskrse!" i "Vaistinu Vaskrse!" Taj
pozdrav traje sve do Spasovdana.
10 GOMEX PORODIČNI MAGAZIN
IZAÐI U PRIRODU
